РЕЧ ЖИРИЈА: Фрушка горо, Богу нек је слава – Јованка Новковић Перге
Бешеновска приношења 2016, реч жирија:
ФРУШКА ГОРО, БОГУ НЕК’ ЈЕ СЛАВА
У тренутку док ово пишем, ја не знам која песма ће бити проглашена за победничку и који ће песник понети повељу другог конкурса Манастира Бешеново, под називом „Фрушка Горо, Богу нек’ је слава“. И добро је што не знам! Знам једино да ће одлуку
бити јако, јако тешко донети, јер, за разлику од првог конкурса, на коме је учествовало 44 песника, овог пута 140 песника се одазвало и послало своје песме. 140 песника пева о Светој гори фрушкогорској.
Добро смо семе бацили и на плодно тло је пало!
Стихови „Фрушка горо, Богу нек’ је слава, Бешеново свето васкрсава“ из песме прошлогодишњег учесника, подстакле су песнике да пишу о Фрушкој гори, о њеним манастирима, о молитвама, о приношењима, о чудима и о људима. О добрим људима.
И десила су се чуда. Мала и велика. О Фрушкој гори су писали и своје стихове, као што песник рече, као бисер на срму нанизали и они који су на њој одрасли, који су са ње сишли и отишли и који су на њу дошли и остали и они, који је никад нису видели, али су је осетили кроз стихове песника из предходног Зборника. Песници различитих вера и нација, са истим осећањем, љубави према Богу и људима, осетили су нешто топло и своје у овом позиву и одазвали се. Хвала им.
Две песникиње, које су седеле у истој клупи, у бешеновачкој Основној школи, спојио је поново овај Конкурс, Весна Убавчић ми се јавила из далеке Аустралије, са жељом да
своме родном селу подари стих. Зато је она за мене победник. Двоје песника су у Бешеново дошли и остали, Весна и МиленкоБобић. Зато што воле Бешеново, ја волим њих. Па су ми и они победници. Још двоје су се у Фрушку гору заљубили и пишу јој,
као да их је одњихала, то су Горјана Ана Дабић и Душан Живковић…Горјанина песма написана је прошле године, на овом месту, и посвећена мом оцу. Ја о њој не могу да одлучујем. И она је мој победник.
Писали су песници о Фрушкој Гори, о Манастирима, о својим молитвама, о својим осећањима. И принели оно што највише могу, овом светом храму, своју реч и молитву, да остане за сва времена и за све генерације.
Овај Конкурс подстакао је песничка и књижевна удружења и савезе да нам се придруже. Са нама су чланови Удружења ПОЕТА из Београда, СКОРА, РАСКОВНИКА из Смедерева, ЧЕГРА из Ниша, Књижевне заједнице Сремске Митровице, ДРУШТВА ЖИВИХ ПЕСНИКА, али и КУЛТУРЕ СНОВА из Загреба, удружења писаца из Задра, Пуле, Лабина, Теслића, удружења из Беча, Франкфурта…
Сви они су пожелели да се њихови стихови нађу и прочитају под сводовима овог храма. И они су моји победници.
Добили смо песме са свих страна, из земаља бивше Југославије,затим Аустрије, Немачке, Данске, Америке, две из Аустралије и, оно што је мене посебно обрадовало, једна песма је стигла из далеког Јапана. Далеко се чуо наш глас. А добар глас се далеко чује.
Посебно желим да истакнем песнике који нису православне вероисповести, али су, с вером у Бога и великом љубави посветили своје стихове нашој светињи, у жељи да и
њихова реч буде цигла у обновљеном Бешенову. И они су моји победници.
Па, млади људи, који нису отишли на места која су уобичајена за њихово окупљање данас…већ сели и, можда на интернету пронашли нешто о Фрушкој гори. Па јој посветили своје најлепше речи. И они су моји победници.
Јер, свака реч, послата на овај конкурс, једна је духовна цигла, коју је свако од нас узидао у овај храм, да се глас о њему проноси, да заблиста, као што блиста наша Света Фрушка гора и „на њој се сија олтар до олтара“.
Повељу манастирску може добити само један. Сви сте добили једну другу повељу- повељу мога срца. Ту је ваше име записано, за сва времена.
Песницима хвала, а Богу нек’ је слава.
Јованка Новковић Перге
