Српски манастир Бешеново и «руско присуство»

Тешка је судбина манастира, који се налазе на границама цивилизација, на рубу различитих религија и политичких режима. Јарки пример тога је манастир Бешеново на Фрушкој Гори, близу Новог Сада. У 17. веку су га пљачкали Турци, почетком Другог светског рата – хрватски усташи, 1944. године су га бомбардовали Немци, јер су се тамо тобоже крили партизани, најзад, на њега су «заборавили» југословенски комунисти, природно је, после одузимања читаве имовине.

Бешеново је био руиниран током читаве друге половине 20. века, те је тек недавно почело његово обнављање, – прича игуман манастира, архимандрит Арсеније.

Ја сам постављен од нашег Епископа Сремског господина Василија у августу 2012. Кад сам дошао имао сам један језив призор пред собом. Та гробна места су испроваљивана из разних разлога. На пример, зато што је порасло дрво па је растресло циглу, или је наилазио неки терет тамо, камион или трактор преко њих па је провалио. Било је језиво видети отворене гробнице, и сунце и киша су испирала косте. С радошћу сам кренуо у посао да обезбе збедим бар т е кости, да нађу своје мирно почивалиште, да то поправим да то урадим, а хвала Б огу кренуло је и знатно боље даље.

Манастир на Фрушкој Гори је саградио у 13. веку краљ Драгутин Немањић у част светих арханђела Михајла и Гаврила, те самом чињеницом свог постојања потврђује присуство Срба у то доба, што је, нажалост, током историје стекло политичко обележје. Иначе је историјат манастира још дубљи, – прича отац Арсеније.

Археолошка истраживања која су рађена на самом темељу светог храма дали су изванредне резултате. Ту су откривене ранохришћанске, римске гробнице чак из првог века. Срби су присутни у овим крајевима и пре 13. Века, јер краљ Урош добио је за мираз ове крајеве. Његов син, Драгутин подићи ће овај манастир са једном тврдом грађом, материјалом, попут манастира Крупе који је у Далмацији или Папраћа у Босни. Све ове светиње су указивале да су ту Срби добили своје станиште, своје признање, и то су били видни печати српског присутства. У овим крајевима је долазило до историјских померања граница, таласања, миграције и наравно жеље да се те територије припоје само једном народу. Али чињеница да у овим крајевима имамо толико наших светиња из овог или каснијих периода говори о присутству српског народа. И ово што је манастир Бешеново Немањичка задужбина и што је овако некако прошао, просто даје за право историјском размишљању шта се хтело са тим постићи да се угаси ова светиња.

Историјат манастира Бешеново је повезан са Русијом. Прво, у тешком за манастир 17. столећу монаси су у најмању руку 4 пута посетили Русију, где су прикупљали прилоге. «Руско присуство» се све до почетка 20. века осећало и унутар зграда, док није био промењен иконостас. Иначе, у музеју Сремске Митровице се чувају иконе, чији је аутор Василиј Романович, познат по томе, што је живописао Цркву Рођења Јована Претече у Кијеву. Он је иначе и аутор иконе Светих Кирика и Јулите, мученика из доба раног хришћанства. Део њихових моштију се чувао у Бешенову, али је изгубљен после Другог светског рата. Најзад, на територији манастира се налазио гроб Александра Рашковича, команданта Петроварадинског пука, који се борио у саставу аустријске армије, дакле, у савезу с Русијом, против пруских снага током седмогодишњег рата, неуспелог за Аустрију, али је тај рат поклонио руским командантима искуство од непроцењиве вредности.

Данас се ради обнављања Бешенова прикупљају средства. Ту се надају да ни православни верници из Русије неће остати по страни. Обновљен је темељ храма, саграђена је зграда где стално живе два монаха. Сматра се да је ради обнаљања потребно око 100 хиљада цигала, то је више симболички број, – каже отац Арсеније.

Из саме Србије хвала Богу, тек се стић и дародавци. Веома је дирљиво када добијете прилог од некога ко заист а има тек минимум. Пар цигл и- то је много драго и много вредно. Па сам ја чак тако у шали пријатељима говорио : „Ха јде пошаљи ми једну циглу за радост “ . Кажу они мен и : „К ако једну циглу да шаљем? “ Свака цигла више од једне је за корист. А једна је за радост. Знате да се у Србији прилично тешко сада, после оних минулих ратних година . А ли кад људи дају и то мало, то значи много.

У Србији цене помоћ Русие и РПЦ – истиче отац Арсение, који је раније био настојатељ српског манастира Милешева.

У историји братства манастира руски народ итекако учествовао у помоћи, у заштити, у обнављанима и у подршци тамошњем становништву. Монаси су одлазили у царску Русију, тражили су помоћ, добијали су одобрење да могу да донесу из Русије значајне одежде, књиге, и оно што је потребно за прехрану народа.

Глас Русије – Тимур Блохин
7.фебруар 2014.

 

Коментари

коментара

Leave a Comment