Манастир Бешеново – Анастасија Коцић

Манастир Бешеново

Рушен, скрнављен, oсакаћен, располућен,
разљуђен, разграничен разнемањићен, расћириличен,
расрбљен, однарођен, утамничен на крсту путева где се сломило време,
решета га поган душе, траг му је завејан бокором пелина,
шибље и дивљи цвет купине га краси, сред напуклог темеља расте коприва
трње и плодови црног глога… Ко лако ломљива трска дозивам Бога.
Разгрћем коров, плевим стазу, окрећем страницу нагорелу,
сакупљам слова ћирилична, стари пањ и троскот,сваку циглу
везујем нитима словенске душе, а Они за један трен желе све то да сруше…
Сакупљам пепео са згаришта и ређам риму, осећам страх, осећам у срцу зиму…
Прошивам концем пожутеле књиге Светом водицом изворском…
Поручујем сапета горчином: “Не дирајте темеље светиње, проклете аветиње,
не дирајте иконе и иконостасе, запалите свеће за парастосе,
пречасна нека траје слобода стамена, закрпите пукотине везива и камена…
Јер, прозори када се замагле и камен се изгуби, заборавимо да смо људи!“
У поднебесју плевим коров са земље испуцале
да се Бешеново воздигне на достојну висину…
Шумим ко трска у просјају трсја,
да нас са ломаче срама не посипају бешеновским пепелом сивим
да не затамне нам поглед, кротим олује пламеном живим.
Раздањена младост звезде раскрива, растављено саставља и прошива,
однарођено укорењује, разједињено уједињује, утамничено раздањује…
Јутро је ! Рађа се сан из напукле таме…
Долази свануће, манастира Бешенова Васкрснуће!

Анастасија Коцић

СПИСАК УЧЕСНИКА СА ЛИНКОМ ДО ПЕСАМА

Манастир Бешеново – Анастасија Коцић

ВЕСТИ ЕПАРХИЈЕ СРЕМСКЕ