Слава Немањића нас je подигла

Мада се суморна јесен ледено спустила и на падине Фрушке горе, у новој цркви манастира Бешеново никада, чини се, није било топлије него данас. Томе је, свакако, допринело тек завршено малтерисање њених унутрашњих зидова, али више од тога сабраност и духовна спојеност оних који су је испунили до последњег места.

– Свјати Боже, свјати крепки, свјати бесмертни, помилуј нас… – извијало се, ка небу, кроз сводове високе чак 17 метара најпре из грла чланова хора сремскокарловачке Богословије „Свети Арсеније Сремац“, а онда и верника из Београда, Вуковара, Новог Сада, Руме, Бањалуке, Сремске Митровице, Сомбора, Пожаревца, Костолца…

Повод је, дабоме, био Аранђеловдан, слава овог манастира потпуно срушеног у Другом светском рату и непосредно после њега. Обнова му је, уз медијску подршку „Новости“, почела пре отприлике две године, нова црква је већ сазидана и покривена бакром, а почело је и њено унутрашње уређење чији први корак је било већ поменуто унутрашње малтерисање.

– Пре само неку годину, нико ко је ходио по затрављеној ледини која је сакрила сваки траг ове светиње, није могао да верује да ће данас бити у овом прелепом храму. Могао је само наш свевишњи Бог и могле су душе свете лозе Немањића које су овај манстир и засновале – рекао је архимандрит Сава, игуман фрушкогорске царске лавре Крушедола, после славске литургије коју је служио са архимандритом Арсенијем, игуманом Бешенова, и оцем Лукијаном, монахом манастира Шишатовац.

Свети архангели Михаило и Гаврило су, да подсетимо, били заштитници Немањића, а први манастир је, баш њима у славу, на месту данашњег Бешенова с краја 13. века подигао краљ Драгутин. Част да буде кум славе, припала је Хаџи Мирку Медићу из Руме.

– Осамдесет ми је лета, али се, кад видим оволики народ и оволику радост, осећам као младић. Нека је срећно и Богом благословено – рекао је он не кријући узбуђење.

Догодине ће га, у улози кума, заменити Петар Станчевић из Футога, а бираним речима бешеновачким свечарима у суботу су се обратили и пуковник Војске Србије Стевица Карапанџин и познати илустратор и карикатуриста Јово Шкомац, својеврмено добитник награде „Пјер“ нашег листа. Он, иначе, живи у Бешеновачком Прњавору, практично наслоњеном на сам манастир.

А неуморни игуман Арсеније је, уз нескривену славску радост, и данас размишљао и о наставку обнове. Јер, велики део посла тек предстоји.

– Наредни задатак нам је да, ако бог да већ до пролећа, створимо услове за обнову манастирских конака – вели он. – Уз Бога, уздамо се и у добре људе до којих је глас о обнови стизао захваљујући нашим „Новостима“ и без којих не би било ни овога што је до сада урађено. Буду ли и даље са нама, ето и Бешенова у пуном сјају, лепшем него што га је икада имало.

ПРИЛОЗИ

Динарски прилози за обнову манастира Бешеново могу да се уплате на рачун број: 340-11007646-60, отворен код Ерсте банке. Рачуни и инструкција за девизне уплате су:
Swift code: GIBARS22; Beneficiary: IBAN: RS35340000001101007936.