Бечки ђак постао монах у Бешенову
Требало је да прође пуних седам деценија од бестијалног рушења фрушкогорског манастира Бешеново у Другом светском рату да би почела обнова те српске светиње, а више од 80 година прохујало је откако је у њему у суботу замонашен отац Лаврентије, последњи претходник младог оца Митрофана.
У манастир, који су према неким подацима још у 13. веку подигли Немањићи, а до темеља уништили немачки фашисти 1943. године, вратио се и духовни живот свечаним чином замонашења Марка Матовића (21), који је обавио епископ сремски Василије.
У препуној, тек саграђеној манастирској цркви Светих архангела, после вечерњег богослужења, свечаном чину монашења Марка, младића са Пала у Републици Српској, привели су отац Доситеј и отац Арсеније, игуман манастира Бешеново.
-Да ли својом вољом приступаш у ред монаха и хоћеш ли носити сваку тескобу монашког живота? – било је једно од питања која је младом искушенику упутио владика Василије.
-Да, свети владико – одлучно је одговарао будући монах Митрофан, праћен молитвом архимандрита, свештеника, монаха и монахиња, ученика богословије…
Тако је, како је подсетио и сам епископ сремски Василије, први пут после осам деценија, на том светом месту, обављен свети чин којим је манастир добио зачетак братства. До сада је над овом светињом бдео једино архимандрит Арсеније.
После богослужења и обављеног монашења, свештена лица и верници су, понаособ, честитали младом монаху.
-За мене је ово био велики чин и веома ми је драго што сам присуствовала монашењу Марковом, тог дивног, честитог младића, кога сам упознала током обнове и изградње овог манастира – каже за „Новости“ сестра Сандра из Чуруга.
Доскорашњи школски другови оца Митрофана, готово углас истичу његову љубав према монаштву, коју је показивао и током школовања у Сремским Карловцима.
-Неизмерно сам радостан што је мој школски друг постао монах. Сви ће вам рећи да је он потпуно спреман за такав пут, јер је још за време школовања био такорећи искушеник – каже нам Владимир Јовић, матурант карловачке богословије и наглашава да нам је у Србији монаштво веома потребно. Слично говори и Василије Радовић, искушеник у манастиру Радовашница код Шапца, који је ишао у исти разред са Марком. Млади монах наводи за „Новости“ да су га љубав и завет Богу привукли монаштву.
-Размишљао сам да будем свештеник али када сам први пут упознао монахе у манастиру Крушедол, молио сам се Господу и надао се да ће ме упутити на овај пут – вели млади монах Митрофан.
-Ево, та жеља ми је и услишена и надам се да ћу живети монашки живот, слушајући речи Господње.
Отац Митрофан каже да његови родитељи не подржавају његову одлуку да се замонаши али, како додаје, нада се да ће их Господ временом упутити да се помире с тим, као и да ће временом умирити све те „проблеме“.
- Завршни чин монашења Марка Матовића који је добио ново име Митрофан
ШКОЛОВАЊЕ
Мaрко Матовић је основну школу завршио у Бечу, где му је отац био у дипломатској служби, као представник БиХ. У Аустрији је, како каже, научио немачки језик, а онда је одлучио да се упише на богословију у Сремским Карловцима, једну од осам таквих средњих школа у оквиру СПЦ.
