Прозори стигли ускоро и бакар

На Фрушкој гори настављени радови на цркви коју су засновали Намањићи. Столарија, вредна око два милиона, из Ваљева стигла за половину те суме. Никако да им врате одузете оранице

Мада се пролеће и на Фрушкој гори још бори са последњим трзајима зиме, на градилишту нове цркве манастира Бешеново нема предаха. У уторак је, наиме, почела уградња столарије на новом храму, озиданом у другој половини прошле године.

Реч је о столарији која је, заједно са монтерима, стигла из Компаније „Вујић“ из Ваљева. Укупна вредност јој је готово два милиона динара, али је једином манастиру који су на светој српској планини засновали Намањићи (краљ Драгутин, крај 13. века) испоручена за отприлике половину те суме, а људи који су је довезли нису дошли у непознато, напротив.

– Није Бешеново први фрушкогорски манастир на којем радимо. Нашу столарију уградили смо и у Крушедолу, Хопову, Шишатовцу, врдничкој Раваници, Гргетегу и Кувеждину, па се на Фрушкој гори осећамо готово као код куће – објаснили су нам, уз осмех, монтери познате ваљевске компаније.

Како било, 32 лучна отвора од којих је укупно осам на куполи високој више од 17 метара, затворена су новим прозорима искројеним по претходно узетим мерама, а из „Вујића“ су стигла и двоја бочна врата нове цркве. Она главна, и највећа, вредна више од 2.000 евра, јесенас је, како су „Новости“ писале, направио и приложио столар из Ужица Светлан Миличевић.

Прошле јесени је изливена и бетонска кровна конструкција нове цркве, а за неколико недеља почеће и њено опшивање бакром. То је једна од скупљих фаза обнове, али је, на срећу, у помоћ прискочила Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Србије. Од ње је, наиме, баш ових дана стигла донација од два милиона динара.

– Та помоћ је од изузетног значаја, а новац ћемо употребити управо за набавку око 440 квадратних метара бакарног лима, колико нам је потребно за покривање цркве и израду олука – прецизира игуман Бешенова, архимандрит Арсеније Матић.

Ово је, дакле, прави пример како држава може, и треба, да подржи обнову светиње, али има, нажалост, и оних супротних. Манастир Бешеново, наиме, већ годинама безуспешно покушава да врати више од 90 плодних хектара који су, некада, чинили издашну манастирску економију, а који су му национализовани после Другог светског рата. Његови захтеви, међутим, и даље чаме у некој од фиока Агенције за реституцију.

– Покушавали смо да на сваки начин убрзамо тај поступак, али до сада је све било узалуд – каже, невесело, игуман Арсније. – Више не знамо на која врата бисмо закуцали, да нам коначно буде враћено оно што нам, по свим документима и по свим прописима, припада. И што би, сигурно, допринело бржој обнови манастира.

ЈЕДИНИ – ДО ТЕМЕЉА

Мадасу и остали тешко оштећени, Бешеново је једини фрушкогорски манастир који је у Другом светском рату срушен – до темеља. Најпре су га 1942. похарале Павелићеве усташе, онда су сремачки партизани у њега сместили свој глави штаб, да би их Немци, авионским бомбама, 1944. одатле истерали, срушивши, истовремено, и цркву и конаке. Остатке је, после рата, махом за зидање штала и сличних објеката, развукло локално становништво.

БРОЈЕВИ РАЧУНА

Динарски прилози за обнову Бешенова могу да се уплате на рачун број 340-11007646-60, отворен код Ерсте банке. Рачуни и инструкција за девизне уплате су: SWIFT CODE: GIBARS22; Бенефициарy: IBAN: RS 35340000001101007936.

Фото: Дарко Дозет
Текст: Ђорђе Вукмировић